U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. Znamo i da se košmari javljaju tokom REM sna i da se u proseku javljaju u pet do sedam odsto slučajeva, kao što znamo da Amerikanci u pedeset odsto, a Holanđani u trideset dva odsto slučajeva sanjaju agresivno intonirane snove, dok muškarci češće sanjaju grupe ljudi, a žene dobro znane pojedince. Poznato je i da životinje često igraju značajnu ulogu u dečijim snovima kao i da se snovi nakon adolescencije ne menjaju u većoj meri. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.
Piše: Rastko Ivanović
Likovni umetnici su kroz istoriju često istraživali predele sna. Tako prizori iz pakla na triptisima Boša ili Lude Grete Brojgela nesumnivo proizlaze iz košmara isto kao i brojni prizori mučeništva u manirističkom slikarstvu, a naročito u Pokolju deset hiljada mučenika kod Direra, Dojča i Pontorma. Drugi prizori, pak, podsećaju na erotske snove, poput Vrta uživanja središnjeg panoa na triptihu Boša ili njegovog Iskušenja Sv. Antonija.
Kombinujući onirizam i iluziju upravo je Hijeronimus Boš (1453-1516) ponudio jedan sasvim apartan, imaginaran svet krcat likovima i oblicima iz njegove mašte koji su u potpunosti bili suprotastavljeni univerzumu uzvišenog reda i stišane harmonije njegovih savremenika. Svojim fantazmagorijama amorfnih oblika Boš je preudicirao biomorfne apstrakcije Arpa i Miroa, bivajući sa Gojinom emocionalnom, nelogičnom, neracionalnom stranom (San razuma rađa čudovište), Redonovim sumračnim slikama snova, slutnji i vizija izniklim na Gojinim grafikama, i De Kirikovim metafizičkim slikama snoviđenja, preteća umetničkih pokreta u kojima je uspostavljena najizraženija veza između psihoanalize i umetničkog postupka.